Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Протеазом

Proteazom. Aktivna mesta su unutar cevi (plavo). Kape (crveno; u ovom slučaju, 11S regulatorni molekuli) na krajevima regulišu ulaz u komoru za destrukciju, u kojoj dolazi do razgradnje proteina

Протеазоми су протеински комплекси присутни код свих еукариота и археја, и код неких бактерија. Код еукариота, они се налазе у једру и цитоплазми. Главна функција протеазома је разградња непотребних или оштећених протеина путем протеолизе, хемијске реакције којом се разлажу пептидне везе. Ензими који изводе ову реакције се зову протеазе. Протеазоми су део великог механизма којим ћелије регулишу концентрацију појединих протеина и разграђују неправилно савијене протеине. Процес деградације производи пептиде са око седам до осам аминокиселина, који се затим даље разрађују у аминокиселине и користе у синтези нових протеина. Протеини се обележавају за деградацију малим протеином званим убиквитин. Реакција обележавања је катализована ензимима убиквитинским лигазама. Везивање једног убиквитина на протеин је сигнал другим лигазама да вежу додатне молекуле убиквитина. Резултат је полиубиквитински ланац за који се везује протеазом, чиме се омогућава деградација циљног протеина.

Пут протеазомске разградње је важан за многе ћелијске процесе, укључујући ћелијски циклус, регулацију експресије гена и респонсе на оксидативни стрес. Важност протеолитичке разградње унутар ћелија и улоге убиквитина у протеолитичким путевима била је наглашена додељивањем Нобелове награде за хемију 2004. године Арону Чихановеру, Авраму Хершку и Ирвину Роузу.

Добар чланак

Моника Белучи

Моника Белучи 2009.

Моника Ана Марија Белучи (итал. Monica Anna Maria Bellucci, IPA[ˈmɔːnika belˈluttʃi]; Чита ди Кастело, 30. септембар 1964) италијанска је глумица и модел, која је каријеру најпре започела као модел, а касније и глумећи у италијанским филмовима. Врло брзо се пробила до Холивуда захваљујући свом атрактивном изгледу, својом сензуалношћу и лепотом.

У каријери је глумила у неколико остварења која су доживела велики интернационални успех, попут филмова Дракула, Малена, The Matrix Reloaded, Страдање Христово, Спектра, Пакт са вуковима и На млечном путу. У серијалу филмова о Џејмсу Бонду била је најстарија Бондова девојка; глумила је у филму Спектра из 2015. године. Дана 25. априла 2005. године у музеју Гревен у Паризу, откривена је воштана фигура са њеним ликом. Била је чланица жирија на Филмском фестивалу у Кану 2006. године. Награђена је орденом Легије части, највишим признањем које уручује држава Француска.

Због своје лепоте и „раскошних облина” сматра се једним од највећих секс-симбола икада.

Изабрани списак

Списак репрезентативних голова Александра Митровића

Александар Митровић у дресу репрезентације Србије на Светском првенству 2018.

Александар Митровић је српски фудбалер који је за репрезентацију Србије од 2013. године постигао 50 голова на 76 одиграних утакмица и по томе је на 1. месту листе најбољих стрелаца репрезентације. Јуниорску каријеру започео је 2011. године у мечевима Квалификација за Европско првенство 2012. на којима је постигао 4 гола, а проглашен је најбољим играчем првенства на којем је Србија освојила златну медаљу. За репрезентацију до 21 године наступао је у квалификацијама за ЕП 2015. где је био најбољи стрелац заједно са Мичијем Батшуајијем и Андреом Белотијем са 4 гола.

Митровић је за сениорску репрезентацију дебитовао 7. јуна 2013. године против Белгије када је био члан Партизана. У Квалификацијама за Светско првенство 2018. постигао је 6 голова, док је у Лиги нација 2018/19. са истим бројем погодака био најбољи стрелац такмичења. На Светском првенству 2018. постигао је једини гол на утакмици против Швајцарске. У Квалификацијама за Светско првенство 2022. је на прве две утакмице постигао три гола чиме је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.

Недавни догађаји

Вести

Елизабета II
На данашњи дан

30. септембар

Џејмс Мередит у пратњи федералних маршала
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ

Изабрана слика

Телеграм аустроугарског министра спољних послова грофа Берхтолда о објави рата Аустроугарске Краљевини Србији 28. јула 1914. године, којим је званично започет Први светски рат. Телеграм је примио председник Владе Србије Никола Пашић у хотелу „Европа” у Нишу. Унеско је 2015. године донео одлуку да се овај телеграм упише у Међународни регистар „Сећање света”.
Телеграм аустроугарског министра спољних послова грофа Берхтолда о објави рата Аустроугарске Краљевини Србији 28. јула 1914. године, којим је званично започет Први светски рат. Телеграм је примио председник Владе Србије Никола Пашић у хотелу „Европа” у Нишу. Унеско је 2015. године донео одлуку да се овај телеграм упише у Међународни регистар „Сећање света”.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији може слободно мењати свако.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 59,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 663.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 312.735 корисника отворило налог, а од тога су 742 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.